Band of Brothers

Četvrti i poslednji deo priče o EVE Online iz ugla Tracey Lien, reporterke u Poligonu (http://www.polygon.com/). Prethodne delove možete pročitati ovde:

Prvi deo - Najuzbudljivija dosadna igra u univerzumu
Drugi deo - Moć je u brojevima
Treći deo - Tabele u svemiru

Band of Brothers

Band of Brothers je probao da se ponovo okupi nakon rasformiranja, ali EVE mehanika koja zahteva od igrača da čekaju dvadeset i četiri časova pre nego što opet mogu formirati savez ih je učinila sporim. Veći deo njihovog suvereniteta je nestao. Savez je leteo pod nazivom Kenyoku par meseci pre nego što su se korporacije razišle.

Lice Band of Brothers-a, Par „Molle“ Molen, i dalje vodi svoju korporaciju, Evolution. Molen je četrdesetšestogodišnji menadžer koji zivi na istočnoj obali Amerike. Po sopstvenom priznanju, on je najverovatnije bio najomraženiji čovek u EVE-u.

„Bili smo veoma arogantni“ kaže. „Nismo se stideli činjenice da smo bili dobri i da smo mogli da zgazimo bilo koga. Uopšte se nismo toga stideli.“

EVE Online Band of Brothers

Stvar rasprave između Band of Brothers i Goonswarm saveza je bila filozofija. „Izdaja i prevara ljudi… to definitivno nije način na koji smo mi radili“ kaže Molen. „Naša filozofija je bila – ok, prići ću ti, udariću te u lice; reći ću ti da ću te udariti pre nego što to uradim; znaćeš da ću to uraditi i znaćeš zašto to radim; neću uraditi ništa na kvarno; neću prevariti, neću izdati.“

„To su dve totalno različite filozofije. Goons-i su… neću to previše komentarisati.“

Dana kada se Band of Brothers rasturio, Molen nije morao ni da se uloguje u EVE da bi znao da nešto nije u redu. Ušao je u IRC sobu saveza u kojoj je vladao potpuni haos. Molen kaže da je odmah znao ko je odgovoran za to, jer je samo nekoliko ljudi imalo tu moć u savezu, a samo jedna osoba je bila online u tom vremenu. I do današnjeg dana nije progovorio sa direktorom koji je to uradio.

Kada razmisli opet o tome što se desilo, Molen kaže da je najviše iziritiran jer je ta mehanika postojala. Ali nema zle ćudi. Igra je. Možete biti ozbiljni u igri, vaše prijateljstvo može biti ozbiljno, ali to je igra, kaže.

U svom pogledu EVE-a, veruje da je pobedio kako god. „Nema sumnje“ kaže – zato što sam sreo svoju ženu preko EVE-a. Zato sam ja pobedio bez obzira koliko me puta ljudi obore.

Stvarno je

Postoji priča koju Peturson često priča o trenutku kada je shvatio da je EVE Online „stvaran“. To je bilo 2003. godine, kada je igra izašla, a on je bio na očinskom odsustvu. Dok je igrao EVE, pozajmio je brod od prijatelja da pomogne svojoj korporaciji da kopa minerale. Svoj brod je stavio na autopilota dok je otišao da toaleta. Kada se vratio par minuta kasnije, brod su mu bili napali pirati – sve što je ostalo od njega bili je olupina, a sadržina je bila pokupljena.

„Želeo sam da vrisnem“ kaže. „Hteo sam da izbacim kompjuter kroz prozor. Znojio sam se. Bio sam u fazonu – zašto mi igrica radi ovo?! Šta se dešava!“

Pošto je u to vreme bio glavni tehnički oficir CCP-a, Peturson je lako mogao da napravi drugog Thorax-a tako što bi otkucao par linija koda. Ali nije mogao da se natera da uradi to. Osećao je da je to pogrešno, napraviti nešto ni iz čega, naročito kada su svi ostali igrači radili vredno i kopali minerali da bi napravili sve što imaju. „Tada sam to osetio“ kaže. „Predmeti u EVE-u su stvarni. Možda nisu fizički stvarni, ali su stvarno. Kao ideje, politika, religija i teorije, oni su stvarni, iako nisu fizički stvarni.“

„To postaje hobi“ kaže Taunsend. „Kada kažem hobi, ne mislim to kao da ljudi vole da se opuste posle dugog dana na poslu igrajući Call of Duty. Ovaj hobi je kada ljudi provode dane, nedelje i mesece pažljivo gradeći makete drvenih brodova ili komplete modela vozova ili uče da lete aviončićima. To je kompleksna grupa sposobnosti i imate zajednicu sa kojom ste u vezi.“

Igra i veze formirane u igri su neopozivo povezane. Većina igrača razume da je igra samo igra i da je samo toliko i treba shvatati ozbiljno („Pustite da igra bude igra“ kaže Molen, „Upucaću te u igri, a van nje ću te častiti pivom“), ali postoji nešto stvarno u tom iskustvu. Vreme koje se ulaže u igru je stvarno. Uticaj da igru je trajan. A priče koje nastaju rezonuju daleko van sveta EVE-a.

Vraćam se na sastanak mafiji-sličnog DNS-a, gde je svaka osoba na kanalu prijatelj, koji su čavrljali dok su se borili i smejali dok su spletkarili i leteli kroz galaksiju kao neka vrsta svemirske mafije. Podsetim se Goons-a, koji su se nemilosrdno borili i vladaju gvozdenom pesnicom jer niko ne može da im kaže da nisu dobrodošli. Pomislim na svakog EVE  igrača sa kojim sam pričala, ko je otkrio ljubav prema igri nakon igranja sa drugim ljudima.

Rešila sam da EVE-u dam još jednu šansu. Polećem sa svojim trošnim frigate-om i lebdim kroz oblake svemirske prašine, gledajući u stene u daljini i kompleksne tabele sa svemirskim kapijama. Stotine hiljada ljudi su povezani ovim jednim svemirom.

Sve me to iznenađuje.

Kraj.

Ostavi komentar

*