Rubicon

NEMA POVRATKA

DOBRODOŠLI U EVE ONLINE: RUBICON

Piloti Eve-a su postali hrabri, prkoseći imperiji koja ih je nekada stvorila. Da li je to neslaganje? Subverzija? Ili je to početak novog doba, gde besmrtna elita univerzuma preduzima prve istinske korake ka preuzimanju nebesa?

Pridružite se kolegama pilotima, i budite pionir novog doba u EVE Online: Rubicon, dolazi 19. novembra 2013.

Mi se krećemo prebrzo. Rekao sam svima koliko, ali me ignorišu.Projekat mora da se uradi, kažu oni. Takmičimo se sa drugima, kažu oni. Misliš previše, kažu oni. Možda bi trebalo da te ostavimo za Blood Raiders-e . Ili naciju. Prestao bi da misliš onda.

Sedim nepokretan. Hladno je ovde, i iako mi je odeća zadržava privid topline ni to nije dovoljno da spreči drhtaj mojih ruku. Ceo ovaj izolovani deo kolonije – Ja bih to nazvao sobom, ali to je toliko nalik pećini da jedva mogu da vidim zidove u daljini – napravljena skoro u potpunosti od metala, i stalno mislim da ako stavim ruke predugo na njenu površinu, da će se zalepiti za nju, i zakačiti me na licu mesta. Ja ne mogu da zamislim ništa gore.

Mašine se duplo proveravaju. Inženjeri hodaju u tišini, radeći poslednje inspekcije. Iznad glave, kroz duge horizontalne prozore, vidim grupu ljudi koji izgledaju promišljeno zabrinuto. Ja sam zadužen za ovaj eksperiment, i ja ću donositi odluke ovde kada se se počne, ali oni su odgovorni za njegov ishod, i oni će me vrlo pažljivo pratiti. To govori o njihovom poverenju u mene jer mi je dozvoljeno da učestvujem u nečemu naprednom kao što je ovo. Mi smo i dalje u ranim fazama, i još uvek nemamo sve procedure, ali smo sigurni da je ovo ispravan smer, sa pravom opremom i pravim ljudima. Prava osoba na pravom mestu u pravo vreme.

Kada poslednji inženjer konačno ode, počinjem da radim svoje provere. Nije da ne verujem našim ljudima, i da svakako ne nameravam da ništa preterano menjam u našim podešavanjima, ali želim da dobijem osećaj za opremu. Na ovom nivou, ovo je kao sviranje velikog, komplikovanog, potencijalno ubilačkog muzičkog instrumenta.

Njegovo kružno jezgro se drži u statizu, sa debelim metalnim pipcima koji se šire spolja kao sunčevi zraci dok se ne spoje sa tačkama komplikovanog kaveza koji okružuje mašinu. Znam da ne bi trebalo da hodam pored barijera kaveza.

Jedva razumem tu stvar unutra. Čak i posle životnog rada na terenu, iako sam postao upoznat sa ulazima i korišćenjem znatno manjih modela još na fakultetu, mehanika joj je suviše komplikovana za um kao što je moj. Čitave karijere su posvećene parcijalnim aspektima njene unutrašnjosti i teorije svakog dela su istražene, testirane, dokazane i ponovo dokazane, ali shvatanje cele kombinacije, celog mehanizma, ostaje izvan uma kao što je bilo i kada su minijaturne varijante ovih stvari bile zakačene na točkove vagona u vreme antike. Možda bih mogao da razumem te verzije, možda. Ali sada je drugo vreme, i mašine su evoluirale na način koji me iskreno baš zbunjuje. Radi, uvek je i radilo, ali ne znamo kako. Postoji mnogo stvari koje ne znamo, ovde na ovom mestu. Ali mi pokušavamo da saznamo, i to je zastrašujuće.

Korišćenje ove velike zveri je lako. Podešavanje, stavljanje pravog pritiska, inputa i faktora sredine koji se kombinuju da bi se dobio proizvod nikad planiran, to je teško. Mi smo ga podešavali na načine toliko precizne da čak i tajna oprema koju koristim za podešavanje svih ovih faktora radi veoma blizu svojih margina grešaka. Već smo uništili nekoliko plavih kutija.

Kada sam se pitao, ne tako davno, kako bi bilo raditi u najužem krugu, zamišljao sam gomilu tajne opreme međusobno povezane sa metalnim crevima, sa nanobotima koji puze svuda u toliko nerealnim količinama da izgledaju kao bazeni žive koji teču preko svake površine. Povremeno bi se pojavila električna struja koja se sama uzemljuje između metalnog poda i nekog izloženog komada mašine toliko nove da da nisu stigli ni da zatvore mehanizam. Ljudi bi brzo hodali u paru po dugačkim hodnicima, pognute glave i dignutim obrvama, razgovarajući o nauci. Dok dronovi lebde iznad njihovih glava i beleže svaki fragment njihovog razgovora, u slučaju da neki od njih glasno ne smisli kalkulaciju i u tom precesu slučajno naiđe na pravo rešenje nevezanog problema koji je mučio tim nedeljama.

Nema nanobota. Nema dronova. Postoje iznervirani naučnici koji hodaju brzo, ali sam odavno naučio da je njihova nervoza zapravo napravila veštački zid protiv lične interakcije. Postoji razlog zašto su oni izabrani za tajni istraživački projekat, i njihova brilijantnost je samo pola razloga. Niko od njih se ne slaže jedan sa drugim. Neki od njih, zapravo izgledaju sasvim ludi. Ne plaše se od onoga što bi se moglo dogoditi. Oni sanjaju da će oni biti taj koji će stajati na vrhu nečega divnog i zastrašujućeg.

Dakle, ovde je.

Mi smo tiha laboratorija, u sred ničega. Već smo napravili dovoljno napredka sa transportnom tehnologijom reinženjeringom naših ljudi – ili ukrali od drugih odmetnika koji su ga prvi reinženjirali. Na kraju se svodi na isto – da možemo efikasno da prebacimo svoje poslovanje skoro gde god poželimo. Samo ovo bi bilo dovoljno da garantuje finansijska sredstva do kraja vremena, osim što smo ozbiljno ograničeni sa time kakvu opremu možemo da donesemo, i koliko precizno možemo da zadamo destinaciju. Mi smo kao duhovi. Kontakti iz imperije su počeli tako i da nas zovu. Bespravno istraživanje, kao da oni ne bi uradili isto to kad bi mogli. Kao da smo mi, koje oni zovu Pirati, drugačiji od njih, sa manje osećanja, ljubavi za naše porodice i nade za budućnost.

Ovde nema mnogo porodice. Radim na istraživačkim projektima tako dugo, dok su moji roditelji, braća i sestre na planeti negde sasvim daleko. I dok je sasvim moguće da imate neku vrstu stabilnog ljubavnog života kada ste radoholičar naučnik koji radi na brodu koji je deo odmetničke frakcije. Taj stil života donosi čitav niz komplikacija. U jednom blaženom trenutku sam pomislio da sam veoma srećan. Možda ću opet biti.

Ovo je jedina baza unutar naše frakcije za koju ja znam, ali ako nastavimo da pružamo vredne razultate, predpostavljam da će naši ljudi tražiti da se granamo, da širimo naše eksperimente uzduž i popreko, i razredimo bazu znanja u slučaju da neko krene u lov na nas. Činjenica da smo svi na ovom jednom mestu čini me nervoznim, ali naša organizacija želi da privuče sto je moguće manje pažnje, i traži trenutne rezultate. Mi ovde radimo sa sirovim, neproverenim tehnologijama i naši rezultati su već stavljeni na korišćenje različitim naprednim tehnološkim oblastima. Imperije ne žele da se to dešava. Već su počeli izbezumljene diplomatske dogovore između sebe da bi kordinirali svoje napore na pokušaj da nas zaustave. Srećno im bilo. Već smo otišli predaleko da bi se povukli sada. Kontakt iz Sestara EVE-a nam je preneo veoma korisnu informaciju – kontigent unutar Sestara je veoma zainteresovan za ovo i ne mogu baš da ih shvatim, mislio sam da su oni samo spasilački klipani – a sada nas teraju da podelimo sa njima neke rezultate. Čuo sam da će dati brodove capsuleers-ima, jedinim ljudima koji su dovoljno ludi da krenu otvoreno na nas. Sve se kreće veoma brzo. Koristimo tajne kodove za sve, i sve naše komunikacije prolaze bezbednosnu proveru. Većina nas jedva veruje onima sa kojima radimo.

Mi sada isprobavamo opremu.

Ali ja sam mislio da sam bio srećan. Sreo sam nekoga.

Kavez se drži. Mogu da čujem zujanje iz jezgra unutar njega, okretanje i okretanje.

U vreme kada sam bio potpuno razočaran čitavim procesom, sa nezavisnošću moje frakcije i pravednosti mog uzroka, ali još važnije, radosti u radu na odrpanoj ivici nauke, bio je iznenada tamo, kliknuli smo savršeno.

Ništa se još uvek ne raspada.

Ne samo da smo pronašli utehu zajedno, ovde na kraju svega što je poznato i određeno, već smo i pomogli jedan drugom, i učili se međusobno. Bilo je poverenja.

Jezgro počinje da sija.

Mi smo napravili vezu, dvoje ludih ljudi u ovom kraljnjem azilu najtamnijih delova civilizacije.

On je na primer znao da koristi opremu koju sam postavljao. Naučio me je sve što sam znao o tome. I setio sam se.

To je Villard Wheel, i poslednji put kad sam ga video bio je na putu da izvrši veliki novi eksperiment na njemu. Neka podešavanja kojih se niko drugi nije setio. Čak mi je poslao i brojeve, nije da se hvalim, i ne samo zato što je znao da sam ja jedan od nekoliko sposobnih da shvate čisto uzbuđenje, očišćeno od svake politike, dnevnog napora ili bilo čega osim čiste nauke, već zato što je smatrao da je to nešto najvrednije što može da mi da. Ovo je ono što sam stvorio, rekao je. Sada je tvoje. I kada je napisao, odjurio je na ekperiment.

Nedugo zatim, čuo sam potrese širom objekta. Kada sam osetio krv u grlu i kada sam se probio kroz ljude koji su zahtevali da stanem, nisam imao odgovarajuće nivoe pristupa, to nije bio moj eksperiment, i nisu mogli da garantuju moju bezbednost… polulud, izgrebao sam put i pronašao olupinu.

Razbijen Villard Wheel. Neuništiva mašina, neverovatno uništena. Dim još uvek vuče, sasvim spokojno, sa mnogih uništenih delova.

I, usred izmrvljene olupine svega drugog što je bilo oko njega, bilo je delova metala, bilo je hrpa instalacija, i tamne mase koje bi mogle da budu bilo šta. Ali nema njega. Nema njegovih delova. Bez mesa, bez kose, bez žila ili kosti, pa čak i ni jedanog traga DNK, osim onog koji je ostavio dok je mašina normalno operisala. Iako sam ni sam ne znam koliko noći pretraživao prostoriju. Potpuno nestao.

Sada sam u sličnoj sobi. Čujem paljenje velike i strašne mašinerije. Villard Wheel, u svojoj bezbednosnoj šasiji, sija jarko. U redu sam sa tim. Dobrovoljno sam se prijavio. Oni su vrlo selektivni za ove vrste eksperimenata, ali znam teoriju, i isto tako važno, postao sam poznat po smislu bezbednosti koja se graniči sa krajnjim pesimizmom. Oni misle da sam poslednja osoba koja treba nepotrebno da se izlaže opasnosti.

I u pravu su. Ovo izlaganje, bez obzira koliko strašno, je neophodno. Znam prave brojeve i već sam ih ubacio a niko nije primetio. Oni misle da se plašim da idem prebrzo. I plašim se. Ali nemam alternativu.

A ako je na drugoj strani, naći ću ga, i prokleto ga vratiti nazad.

Jezgro sija veoma jako sada. Villard Wheels su neuništivi. Svi to znaju.

Možda će biti bezbolno.

Točak postaje crven. Gledam gore u duge prozore, i vidim da niko na drugoj strani ne pokušava da ugasi mašinu. Više ih je interesovala činjenica da sam ja savršeno miran. Ili se možda desilo nešto van kolonije što ih je nateralo na taj potez.

Nadam se da ću ga videti ponovo. Nadam se da ću ga videti ponovo. Nadam se

RUBICON – PREMA BUDUĆNOSTI EVE ONLINE

EVE Online nije samo igra – To je jedan od najambicioznijih živih dela naučne fantastike. EVE univerzum je platno za neke od najvažnijih hard core PvP akcija u svetu igara. Priče igrača epskih dimenzija koje su ogledalo čovečanstva na neverovatan ili uznemirujući način, kao i indivudalne priče istraživanja ovog sveta i ostvarivanja ličnih ciljeva.

Kako preduzimamo naredne korake na našem putovanju sa EVE Online, mi ćemo nastaviti da stvaramo neverovatna, zahtevna iskustva igre koja izaziva inteligentne ljude da savladaju ono što nudi svemir. Ali sada smo takođe doveli u pitanje stare istine i pravila koja važe u New Eden univerzumu, a mi to radimo u skladu sa vizijom koju smo predstavili na Fanfest-u Rejkjaviku 2013. Ta vizija je o davanje igraču, u vidu svoje besmrtne capsuleer predstave, više moći nad ovim svemirom nego ikada ranije . Ovo putovanje počinje sa EVE Online: Rubicon, a odvijaće se u narednih nekoliko proširenja EVE Online-a.

Mi tražimo od vas da Zamislite sa nama. Razmislite o drevnom, doslednom snu čovečanstva: Kolonizacija svemira. Zamislite osvajanje zvezda i savijanje samog svemira svojom voljom. Ti ogromni napori su izgrađeni na temeljima nauke, inženjerstva, inovacija i industrije. Iste komponente se koriste i za iskaljivanje zastrašujućeg uništenja. Dvojstvo ciklusa, stvaranje i razaranje kroz tehnička dostignuća, napaja EVE univerzum i mi ćemo ga pojačavati u EVE-u u budućnosti.

U univerzumu EVE Online, vojna i industrijska moć se ponovo pojavila posle mračnog doba nakon kolapsa EVE kapija, rastući u četiri ljudske civilizacije koje su se popele do zvezda: Amarr Imperija, Gallente Federacija, Caldari država i Minimatar Republika. Ipak, capsuleers-i, besmrtni piloti najmoćnijih svemirskih brodova EVE-a, postaju sve jača i jača sila. Oni se neće zadovoljiti sa onim što su imali do sada. EVE Online: Rubicon je prvi korak od tačke bez povratka opasnog puta ka uzdizanju sa posledicama koje ne mogu da predvide ni capsuleers-i ni igrači.

Mislite o pravljenju stvari i njihovom uništavanju.

Mislite o uzdizanju besmrtnih capsuleer-a, preuzimajući ono što su ljudske imperije nekad kontrolisale.

Zamislite korporacije capsuleer-a, rast u moći i mogućnostima, let u sopstvenim bojama i korišćenje sopstvene moći za izgradnju celih delova svemira. Zamislite da remetite ono što je neko drugi izgradio, kroz lukavstvo ili moć. Zamislite korist od međuzvezdane skale generisane od strane industrije, kao capsuleer preuzmite kontrolu nad novim, moćnim tehnologijama.

Zamislite šta bi se moglo desiti ako capsuleers-i zaista savladaju nauku samog putovanja kroz svemir, i više nisu vezani za poznati univerzum.

Mi smo na dugoročnom planu da ispunimo ono što smo zamislili za EVE Online i New Eden. Sa Rubicon-om mi nastavljamo naše napore da poboljšamo ravnotežu u igri, da podržimo našu zajednicu igrača i pružimo vam jedinstven doživljaj Sandbox naučne fantastike koju EVE Online nudi.

Kao capsuleers-i, naći ćete prve ključeve budućnosti.

Budite deo igre. Budite deo univerzuma. Budite deo priče.

CCP Seagull / Andie Nordgren
Viši Producent, EVE Online