Sasvim običan dan

Bilo je leto i vrela noć. Ne znam za ostatak ekipe, ali kod mene nije svirao stari dobri rock and roll.

Kao što je obično i bivalo u poslednje vreme, i te večeri nismo bili zainteresovani za “anomalije” i besomučno skupljanje ISK-a. Zapravo, moglo bi se reći da smo svi bili umorni od radnog dana za nama i sparine za koju smo jedva čekali da je zameni neka kiša, provala oblaka, ciklon, tornado, šta god, samo da opusti pritisak koji se osećao u vazduhu. Odlučili smo da se malo zabavimo.

Nije nas htelo te večeri. Otvarali smo, skenirali i otvarali nove rupe kao da nas je neko jurio ili merio vreme za takmičenje. Nadali smo se nekom “skoru”, ali d-scan je uporno odzvanjao prazan.Prošlo je par sati i ekipa je već počela da gubi entuzijazam pa su ljudi već razmišljali da idu da spavaju, gledaju neku seriju ili jednostavno provedu ostatak večeri pitajući se zašto :) Taman kad sam se i sam poigravao idejom da završim sa EVE-om za to veče i nastavim da gledam prvu sezonu Start Trek The Next Generation, na d-scanu se pojavio Hurricane. Nismo mi neki opaki pvp-eri koji vide borbu svaki dan, pa smo se svi uzbudili da konačno vidimo nešto na šta možemo da se obrušimo kao kobac na ranjeno pile. ”Odoh ja da stojim na C4 rupi, možda će se pojaviti tamo” rekoh, kad stvarno nakon par minuta pojavi se stari dobri Cane. Opalio sam još jednom d-scan čisto da vidim da nema još nekog, odmah deklokovao svog Pilgrima i krenuo u tackle. Nije me interesovalo ni gde će, ni da li neko dolazi iz te C4 rupe, dugo sam čekao i samo sam želeo da se zabavim. Mislio je da me ima pa je lik prihvatio borbu i počeo da udara po meni. Imao sam par kečeva u rukavu pa nisam imao problem da izdržim dok ne dođe moja mala ali odabrana ekipa. Moj Hodočasnik ga je toliko izneutovao da, pre nego što su momci i došli do mene, nije imao drugog izbora nego da skoči u susednu C4. Zakasnio sam u svom skoku i lik je uspeo da pobegne, napravi safespot i izloguje se tamo.

EVE Online Wormhole

 

Bila je već ponoć i većina je već odlučila da ode na spavanjac. Svi smo već odrasli konji (ime korporacije SEKRETARIAT) pa smo ujutru uglavnom imali ili radne ili neke druge obaveze. Kao po običaju ja sam među poslednjima koji napusti svoj alter ego svakog dana, pa sam i te večeri odlučio da jednostavno čekam. Društvo mi je pravio još jedan ortak iz korpa negde do 1 ujutru, a onda je i sam podlegao umoru. Dok sam gledao kako se Jean Luc Picard nosi sa najnovijom situacijom u kojoj se našao na svom proputovanju kroz neucrtani svemir, čekao sam Hurricane pilota da se pojavi online. Skočio je u C4 rupu koja nije njegova kuća, sigurno nije bio opremljen za skeniranje i znao sam da mora kad tad da se pojavi kako bi se vratio kući. Kao duboko podeljena ličnost, čekao sam ga sa dva svoja karaktera u našoj statičnoj rupi i proberom u C4 u kojoj se i sam nalazio. Da sam samo znao…

U tom trenutku još nisam bio svestan činjenice da je noć još uvek “mlada”. Da ne davim mnogo tehnikalijama, lik se ulogovao, zakasnio sam sa Broadsword-om za sekundu i moja akcija je propala. Zašto nisam otišao odmah na spavanje nego sam odlučio da još samo maaalo sačekam je, što bi ameri rekli, beyond me. Broadsword klokovan na jednoj rupi, Pilgrim klokovan na drugoj, za probera sam još i najmanje mario, na njega sam čak i zaboravio. Sećam se da sam pritisnuo SCAN na d-scanu još jednom da vidim, a onda sam ugledao onaj stari dobri trag koji se uporno okreće u krug. Podsetio me je na stari dobri krug za “učitavanje” u Windoze-u a onda mi je u trenutku kroz glavnu prošla pomisao kako nešto što podseća na Win kružić ne može biti dobro. Onda se desilo. Jedan za drugim, sva tri klijenta su se ugasila – “Connection lost”. O Bože! Pogledam malo bolje, ruter mi pokazuje da je net totalno pukao. “O Bože! Zar je moguće da sam opet zaboravio da uplatim internet??? Nije mi se to skoro desilo”. Proverio sve što je bilo potrebno i shvatio da je Telekom negde “pukao” i da to nema nikakve veze sa mnom. Sat je pokazivao 02:00.

Star Trek Facepalm

 

Odlučih da sačekam i ispratim Jean Luc-a kroz još jednu avanturu. Bio sam siguran da će internet do tada već “stići” odakle god da “stiže”. Posada Enterprise-a je još jednom pokazala koliko je pametna i 45 minuta kasnije otišli su dalje svojim putem u sledeću epizodu. Činilo se ipak da će epizoda u kojoj Telekom igra ulogu izgnanika iz mog stana ipak potrajati malo duže. Odlučio sam da preduzmem nešto pa sam na svom telefonu napravio wifi hotspot kako bih se ulogovao preko mobilne mreže, vratio svoje karaktere na POS bezbedno i otišao na kunt. Eh, da samo nisam dao USB wifi adapter svom bratu pre izvesnog vremena. Savet! Ako imate nešto od kompjuterske opreme što vam baš ne treba odmah, nemojte da dajete drugom, nikada ne znate kada će vam zatrebati. Nema veze, imao sam instalaciju na laptopu. Povezaću se preko njega i uradio šta sam planirao. Naravno Crius patch nije bio “skinut” i instaliran. Ceo gigabajt me je odvajao od ostvarenja mog plana. Obzirom da je download išao preko mobilne mreže prijatno sam se iznenadio brzinom. Na nekih 400 MB zastoj! “Šta sad?” pitao sam se. Ubrzo sam dobio i odgovor u vidu SMS-a na telefonu. “Potrošili ste sav brz internet saobraćaj predviđen vašim paketom.” Bilo je suludo da čekam da se download završi standardnom internet brzinom. Dve internet dopune od po 500 RSD kasnije, najnoviji patch je bio ”skinut”. Pogledah još jednom u (digitalni) sat koji je pokazivao 357. Možda je to bio neki znak? :) Kunem se, imao sam utisak da je instalacija patcha tekla sporije od samog download-a sa svim onim problemima oko dopuna i gluposti.

4:15. Eureka! Logovao sam se, shvatio da su sva trojica sirotana živa i čekaju u svojim brodovima da ih neko pošalje na bezbednu lokaciju. Kada sam ušao u spavaću sobu, nisam više bio siguran da li je bolje da legnem da spavam ili da odem do pekare i sačekam vruć burek.

Još jedan sasvim običan dan u EVE univerzumu!

Ostavi komentar

*