Welcome to Khanid

Welcome to Khanid… Ko je ovo pročitao u lokalu, već je bio u pod-u. Ali vratimo se na početak priče.

Nekada smo kopali u high sec-u, dođavola, imali smo čak i Orku! Bili smo naivni rudari, mali slatki medvedići koje su povremeno gankovali loši momci u Catalyst-ima. Ali nije nas bilo briga jer svako od nas je zarađivao za svoj PLEX i bili smo srećni i zadovoljni. Čak je naziv corp-a bio (i dalje je) Mining Co. Radili smo misije i bilo je super, 30 – 40 Miliona ISK-a za sat vremena je zvučalo lepo. Caldari brodovi su nam bili najbolji a Drake je bio svemoćan, tenkovao je lvl 4 misiju, i to sam!

A onda… nešto se dogodilo. Regrutovao sam drugare od drugara, stare bitter-vet igrače. Neki su bili matori koliko i sam EVE Univerzum. Vratili se u svoje podove, neki sa svežim likovima, neki su nastavili gde su stali pre mnogo vremena. Tu je sve počelo, pomalo naivno, kao što smi i mi do tada bili. U početku smo pravili male ekskurzije po LowSec-u. Bilo je grozno, ginuli smo strašno, neki od nas su poželeli da se vrate svojim laserima za kopanje rude. Čak i veterani nisu prolazili bolje. Kad bolje razmislim pojma nisu imali, godine pauze su učinile svoje. A onda, kao što to biva, sreli su svoje stare drugove, sedeli su na kapiji mrtvog LowSec regiona i bilo im je dosadno kao drumskim razbojnicima na seoskom drumu.

Malo po malo smo se okuražili, krenuli dole da vidimo šta to ima tamo daleko, čak 20 skokova od Jite! Jednog dana se desio taj prvi kill, pa drugi, odmah zatim i treći. Pre nego što smo shvatili šta se dešava, osećaj slatke pobede i prizor zamrznutih leševa besmrtnih pilota, naših žrtava, su se urezali u naš DNK – zauvek. Kada jednom kreneš da ubijaš ljude u poštenoj, a vrlo često i u nepoštenoj borbi povratka nema, taj adrenalin ne postoji nigde. Kao zavisnici počeli smo da tragamo za onim ultimativnim užitkom. Pošto je prošlo malo vremena, malo ko je ostao da sedi u HighSec-u i da kopa. Bože, kakve li dosade! Čak i oni koji su se u početku premišljali, reprocesuirali su svoje mining lasere i iskoristili ih kao resurse za municiju. Uostalom, ko još želi da gubi vreme na beskrajno kopanje kada para ima svuda oko tebe, na izvol’te, samo ih treba uzeti. Odradio DED Plex, uzeo clone tag ili, još bolje, ubio Vindikatora od 4,3 biliona ISK, pare su postale lake, a brodovi kojima smo upravljali sve skuplji. U međuvremenu smo prešli onu tanku liniju, postali smo zli, pokvareni pirati i deo alijanse pune zlih i pokvarenih pirata kao mi. Naučili smo kako pojesti mamac od 2 biliona ISK i preživeti, kako biti mamac i ubiti. Videli smo i bolji i lošiji kraj hot drop-a, izgubili bilione u brodovima ali uvek uspevali da ubijemo daleko više za svaki koji smo izgubili. Korporacija je postala puna noob-ova, ali nisam mario za to jer nakon određenog vremena shvatiš da nije poenta u broju SP-a, nego u volji da bez straha uđeš u svoj brod sa jednom jedinom istinom u glavi… izgubićeš ga kad-tad. Kada ljudi to skapiraju, postaju odlični i svirepi lovci.

Mnogi su došli u Khanid, na izgled miran kraj bez puno ljudi i na teži način shvatili da iza tog površinskog mira, tih par random noob corp likova koje su sreli usput, vreba cela alijansa pirata koja samo čeka da se nešto veće od frigate promuva kroz komšiluk. Onda shvate da je ta sigurnost samo privid i da nestaje dok si rekao “local spike”.

Svi koji su došli u Khanid su rekli da je LowSec bezveze… Nisu pogrešili, njima je bio grozan, ostavili su svoje brodove i zamrznute leševe u njemu. Zato i deluje mirno jer svakome ko je probao da se naseli a da nije “plav” je ubrzo ponestalo brodova i živaca, i na kraju jednostavno otišao i više se nikada nije okrenuo. A šta je sa nama? Mi smo tu i dalje. Čekamo… gledamo… intel kanali samo bruje… a onda odjednom signal! I možda je baš taj hauler što smo ga uhvatili na kapiji lak plen, a možda…

Jzma
CEO
Fat Dragon mining Co.

Ostavi komentar

*